Cikloalkeni

Cikloalkeni ili cikloolefini su strukture alkenskog ugljovodika sa zatvorenim prstenom, ali nemaju aromatska svojstva. Neki od njih, kao što su ciklobuten i ciklopenten, mogu se koristiti kao monomeri u proizvodnju polimernih lanaca. Ako prstenovi nisu jako veliki, cikloalkeni su redovno cis izomeri, a termin cis im se izostavlja iz imena. Kod velikih prstenova, trans, mogu se javiti dvostruke veze , dajući trans-cikloalkene.^[1]^[2]^[3]^[4]

^ Atkins P., de Paula J. (2006): Physical chemistry, 8th Ed. W. H. Freeman, San Francisco, ISBN 0-7167-8759-8
^ Binder H. H. (1999): Lexikon der chemischen Elemente. S. Hirzel Verlag, Stuttgart, ISBN 3-7776-0736-3.
^ Petrucci R.H., Harwood W.S. and Herring F.G. (2002): General Chemistry, 8th Ed. Prentice-Hall, New York, ISBN 0-13-014329-4.
^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.

[1] Atkins P., de Paula J. (2006): Physical chemistry, 8th Ed. W. H. Freeman, San Francisco, ISBN 0-7167-8759-8

[2] Binder H. H. (1999): Lexikon der chemischen Elemente. S. Hirzel Verlag, Stuttgart, ISBN 3-7776-0736-3.

[3] Petrucci R.H., Harwood W.S. and Herring F.G. (2002): General Chemistry, 8th Ed. Prentice-Hall, New York, ISBN 0-13-014329-4.

[4] Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.

[1]

[2]

[3]

[4]